3. март је највећи национални празник Бугарске - Ослобођење наше земље од османске власти. Датум означава почетак Треће бугарске државе 1878. године након потписивања мировног споразума између Русије и Османског царства, којим је окончан руско-турски рат 1877-1878.

Санстефански мировни споразум потписан је 3. марта 1878. године у граду Сан Стефано (данас Јесилкој), близу Истанбула, између Русије и њених савезника Румуније, Србије и Црне Горе са једне стране и Османског царства са друге стране. Уговор је са руске стране потписао гроф Николај Павлович Игнатиев, руски генерал, политичар и дипломата и један од оснивача Санстефанског мира.

Од овог дана предузимају се први кораци ка успостављању Бугарске као суверене државе. Она има низ права да тражи признање од земаља које нису потписнице Санстефанског мировног споразума, као и право на међународне трговинске односе; да закључује финансијске и административно-правне уговоре уз сагласност и одобрење сизерена Турске, као и да има своју војску и полицију.

3. март је први пут прослављен 1880. године - две године након Ослобођења - као Дан Вазнесења цара Александра II. Од 1888. празник је почео да се слави као Дан ослобођења Бугарске од османске власти. Једном када је установљен као државни празник тај дан се славио 1978. године поводом стоте годишњице ослобођења. Десет година касније, 1988. године, постао је званични празник, а 1990. године, када су почеле промене у Бугарској, одлуком Велике националне скупштине датум је проглашен националним празником.

На овај дан је подигнута национална застава и положени венци на споменик Незнаном војнику у Софији, у знак сећања на Бугаре који су погинули у борби за ослобођење отаџбине. Увече на тргу испред Народне скупштине, поред споменика Цару Ослободиоцу - Александру II, одржава се свечани ватромет. Грађани полажу венце и цвеће на споменик руским, финским, румунским и украјинским официрима и војницима који су погинули за ослобођење Бугарске.

Државни празник се сваке године обележава по свим принципима и правилима, на упечатљив начин. Хиљаде Бугара одлазе на величанствени врх Шипка, где је су животе оставили небројени добровољци, достојни револуционари и одметници. Сви са поносом носе заставу Бугарске на рамену и осећају њено снажно присуство. Бугарски градови бирају другачији начин прославе празника. Већина прави реконструкције потписивања уговора, организују се огромне поворке у којима учествују сви становници. На овај дан се присећају песама, читају се приче које имају способност да подигну бугарски осећај славе и сећања.

Ове године, према традицији, у Средњој школи за наставу страних језика „Јордан Радичков“ у Видину организовали смо догађај којим је цела школа изразила поштовање и дивљење према познатим и непознатим борцима страдалим током рата. Ученички парламент је организовао учешће свих одељења уз тематске постере и презентације. Школа је била украшена балонима у бојама бугарске заставе, ученици обучени у униформе махали су националним заставама. Ученици су поводом празника одржали инспиративни рецитал песама и прича. Габријела Ничева је извела народну песму. И на крају су се сви заиграли традиционални бугарски плес.