,,Проклета авлија" у доба короне
Иво Андрић - српски нобеловац. Много тога се зна о њему. Али парламент Пољопривредне школе "Радош Јовановић Сеља" вам неће причати о њему...Бар не за сада.. Сада вам представљамо размишљања једне наше чланице о концепту Андрићевог дела "Проклета авлија" и времену у коме се налазимо.
На крају, имате и линк до драматизације овог дела са можда највелинчаственијом глумачком поставом, укључујући и Зорана Радмиловића.
Читајући ,,Проклету авлију", нашег нобеловца, Иве Андрића, навело ме је да размишљам о томе да то није само затвор, већ да таквих авлија има свуда око нас.То је наш живот, наша стварност, ова наша садашњост. Моја соба је велики тамни бездан који ме окружује и чини заробљеником. Мало парче неба и по њему весела игра облака.То је слика коју видим отварајући уморне очи. Не мораш бити преступник да би постао житељ Проклете авлије. Она је свуда око нас. Стално слушамо о пандемији. У школу не идемо и ограничена нам је слобода кретања.Зар то није Проклета авлија? Ово сазнање ми додатно појачава немир. Осећам се немоћно. Побегла бих од свега. Како да побегнем од себе и својих мисли? И мој ум је Проклета авлија, а душа заточеник. Робујемо својим успесима и навикама. Лавиринт из кога не могу изаћи. Свако питање има хиљаду одговора, сваки од њих поставља хиљаду питања. Физичка и социјална дистанца нас је одвојила једне од других, а притом спојила са темељем најдрагоценијег, породицом. Трудим се да размишљам позитивно. Слабост коју осећам потискујем дубоко у себи и настојим да будем јака. Лагано рушим зидове авлија свога живота, одбацујући мисли о томе да се читав свет налази у страху од страшног вируса COVID-а 19. Човек може бити слободан, само ако око себе види позитивне и лепе стваре које потхрањују његову душу. Корак по корак изграђује јачег себе на рушевинама сопственог живота. Пронаћи звезду која ће нас водити у будућност, у слободу. Зидови проклете авлије остаће иза нас као упозорење да не смемо бити слаби, неодговорни и да храбро наставимо даље.
- Total Visitors: 461466