Covid из моје столице

Ова година почела је као и свака претходна. Нико није могао ни да замисли да ће се цео свет зауставити на неколико месеци, људи неће моћи да путују, школе и факултети неће радити... Србија је потпуно неспремно дочекала овај нови корона вирус. Без јасног плана... За само неколико дана „најсмешнији вирус у историји човечанства“ изазвао је да се прогласи ванредно стање и онемогући излазак грађана за време полицијског часа.

И ако је свима нама добро дошла могућност да на неколико недеља не идемо у школу, ванредно стање и ситуација наше земље су мене лично доста узнемирили. Тренутно се ми, матуранти, налазимо пред најважнијим испитом у досадашњем животу. Ближе се пријемни испити на факултетима од којих зависи наставак наших живота. Међутим, услед пандемије корона вируса припремне наставе које се организују на свим факултетима су обустављене тако да смо сви ми препуштени сами себи и то је дефинитивно највећа мана овог ванредног стања уколико сте матурант. Мени лично ни мало није била јасна идеја председника и Владе РС дасе организује „онлине“ настава у свим основним и средњим школама. Није ми било јасно како ће то функционисати и мислила сам да ће то бити распад система. Међутим, на моје изненађење идеја „онлине“ наставе је у нашој школи заиста сјајно функционисала и могу слободно да кажем да ми заиста сада ништа не учимо али више знамо... Сада се више зна из разлога што константо радимо разне домаће задатке, припремамо презентације, радимо различита вежбања. Поред тога професори су нам сада доступни 24/7 и то је такође јако важно јер у сваком тренутку можемо да их питамо оно што нас занима везано за наставну јединицу. То је јако битно посебно из предмета који се полажу на пријемним испитима. Имам утисак да су професори уложили много трудна у целу реализацију „онлине“ наставе и имам предлог да се стално давање домаћих задатака настави и након ванредног стања из разлога што се доста градива запамти на тај начин и лакше је припремање теста односно одговарања.

Наши приватни животи, дружења, изласци и све што иде уз то за време ванредног стања било је стопирано. Нисмо имали могућности да се дружимо као пре. Ја лично сам одлучила да на неко време не излазим напоље због сопствене одговорности и због страха да се не заразим и не пренесем неком. Из тог разлога наше дружење се уместо испијања кафе у неком од кафића свело на испијање кафе преко друштвених мрежа. Међутим, оно што ме заиста радује јесте то што смо се, имам такав утисак, сви зближили са својим породицама. Коначно смо имали времена да се сви испричамо. Тешко је то постићи када идете у школу, када су родитељи толико често на послу због нас, да би нама обезбедили бољи живот. Али за време овог ванредног стања моја породица је успела све то да надокнади.

Желела бих да напоменем још једну јако важну ствар а то је немогућност нормалног функционисања ученичког парламента. Ученички парламент по мени има јако важну функцију. Он је ту за све ученике у једној школи. Та организација представља у свакој школи „мост“ између ученика и професора. Међутим, за време овог ванредног стања он није могао нажалост да функционише и да се бави проблемима ученика.

Све у свему, ванредно стање како има своје предности има и своје мане. Али сложићемо се сви у једном, потребно је зауставити што пре ситуацију са корона вирусом како би смо могли да се вратимо свакодневном животу.

Петра Живковић

  • Total Visitors: 461439