Поникло у подножју планина Јастрепца, Пасјаче и Видоваче, на надморској висини од око 300 метара, Прокупље својим географским положајем, археолошким открићима у њему и ближој околини и сачуваним остацима споменика из прошлости, одаје лик одавно сазданог града. На југозападној страни се уздиже живописно брдо звано Хисар, око кога се змијолико обавија Топлица и на коме и данас стоје трошни остаци давнашњега града. Све што се вековима, добро и зло овде збивало, збивало се под стрмим падинама овога брда, па је Хисар вечити симбол Прокупља.

(Слободан Несторовић, Под Хисаром, 1979)

Остаци средњовековног утврђења налази се изнад данашњег Прокупља на брду Хисар, које са три стране окружује река Топлица. Истраживања спроведена током седамдесетих и осамдесетих година указују да је овај простор утврђен у другој половини 14. века или почетком 15.века, вероватно у периоду између 1371-1389.године., у циљу одбране од Турака. Турци повремено запоседају Прокупље 1440. године, а коначно га заузимају 1454.године. Убрзо обнављају запоседнуту тврђаву и ту смештају посаду, а у подграђу и своје становништво. Утврђење се састоји из цитаделе овалне основе на највишем платоу, од које се спуштају два концентрична бедема формирајући два подграђа на приступачним деловима падине. Као истурено упориште на обали реке Топлице налази се најбоље очувана тзв. Југ Богданова кула. Претпоставља се да је контролисала прелаз преко реке и имала улогу у снабдевању утврђења водом.

У наставку погледајте интервју који је на ову тему представница парламента Анастасија спровела са археологом Јулком Кузмановић Цветковић.

https://www.youtube.com/watch?v=OgWom_togOg