Поред  бројних историјских објеката који су део богатог културно – историјског наслеђа свакако као као један од симбола може да буде и јесте .

Бора је познати Врањанац који  је у својим делима описао дух Врања из времена у којем је живео. Писао је о граду и о приликама у њему и помогао да се то доба сачува од заборава. Он је врло млад остао без родитеља, па га је одгајила чувена баба Злата, по којој је и названа улица у Врању у којој се налази Борина кућа. Детињство и рану младост провео је у Врању и читав његов књижевни опус чине дела која се баве приликама из тог времена. Чини се да су у књижевним делима Боре Станковића најсликовитије, на један готово поетски начин, описане друштвене прилике у овој вароши у време великих друштвено политичких промена. На јединствен начин, уз дубоку психолошку анализу, описује вечити унутрашњи сукоб људи тога времена који се налазе растрзани између друштвено прихвађеног понашања у једној патријахалној средини и њихове жеље и чежње за слободом, за љубави, за срећом, која се никада неће остварити. Закопана љубав, проћердани живот и велита туга за нечим, лајтмотив је повестима личног живота у Бориним делима. Пуно је неостварених, несрећних и од средине кажњених личности. Свака култура ставља одређена ограничења али у овој малој, традиционалној средини, оне су у толикој мери наглашене да се суруво поигравају са људским судбинама. А Бора то јако вешто описује. Кроз друштвена раслојавања описује и ломове кроз које пролазе трговци, чорбаџије, у време затварања границе према турској и нагло богаћење сељака. Унутрашње сукобе људи који нагло пропадају и тешке муке кроз које пролазе како би то сакрили од варошана.

 Баш због описивања реалног света на нереалан начин Бора ће завек осати упамћен, а највише у месту о којем је често писао – свом родном граду, Врању.